Sadržaj

Kako je prolazilo vreme na Islandu, sve mi je bilo teže da smislim pravi izbor reči kojim bih opisala ovu neverovatnu zemlju. Nalazila sam se na mestu na kom se vodopadi gledaju bojama duge. Gde glečeri snažno zauzimaju svoja mesta u podnožju vulkana čije se crnilo utapa u belinu snega.

To je mesto na kom mahovina guta sve pred sobom. Ostavljajući vazdušaste oblake po kojima irvasi mogu mirno da hodaju.

A onda smo tu bili mi. Koji se prilagođavamo svakom kamenu i učimo da živimo u zajednici sa fokama, lavom i talasima većim od bilo koje litice. Ispred mene se nalazio put bez kraja, kojeg okružuju gejziri i najveći okean koji sam ikada videla.

Fotografija LunaNala

Ali prva stvar koja me asocira na Island su svakako vodopadi. Gde god da sam uperila pogled mogla sam da vidim njihovu lepotu. Reke od kojih nastaju i kamenje po kom se bacaju. Zapravo, slobodno mogu da kažem da je svaka pukotina Islanda ispunjena njima. Od onih koji se porede sa Nijagarinim, do toliko slabašnih da ih vetar odnosi cele u nebo i ne pušta ih da padaju. Oni lete.

Videla sam ih na stotine i svaki je imao svoj lični opis. Bili su toliko prelepi da su me naterali da im se skroz približim.

Skogafoss me je naterao da pređem 500 stepenika. Stanem na prelepu terasu koja se nalazila tačno iznad vode i gledam kako elegantno pada kroz dve duge. Seljalandsfoss mi je dopustio da pređem sa njegove druge strane. Što do sada nikada nisam imala priliku da uradim i vidim drugu stranu tog snažnog pada. Gullfoss me je zgrabio čitavom svojom snagom i nije me puštao da progovorim, stajala sam i gledala u ovo neverovatno čudo prirode.

Godafoss je provirio, sasvim neočekivano, dok je magla grlila tlo. Öxarárfoss? On me je privukao najbliže sebi, jer mi je pokazao tajni put. Došla sam do njegove same ivice i pogledala dole. Mogla sam da čujem vodu kako šušti dok tek započinje da se pretvara u vodopad, bila je ljuta, kao da je naterana da se probije kroz neki uzan prostor. Stajala sam na samom vrhu.

McKinley LAGA JAKNA

Ali dok sam tako prolazila kroz njih, stajala sa njima i divila im se izbliza, svakako sam morala biti spremna. Posle takvih izleta su mi kosa i lice uglavnom bili potpuno mokri.

Kada sam tek dobila McKinley LAGA WMS jaknu za planinarenje, uglavnom je mogla da mi se svidi zbog boja, koje su baš po mom ukusu. Međutim, moram da priznam da sam se jako iznenadila kada sam videla da kroz nju čak ni ta količina vode ne može proći. S obzirom da je presvučena posebnim sredstvom i da je vodoodojnost 10.000mm, ja sam mogla potpuno sigurno da se krećem ovim neprohodnim delovima Islanda.

Fotografija LunaNala

VETAR MI NE MOŽE NIŠTA!

Na mom profilu se može videti da sam zarad dobre fotografije i uporne radoznalosti ležala na mokrom tlu, bila na dva koraka od gejzira koji ispušta vodu preko 40m u visinu, ulazila u kanjone prepune vodom, išla tik uz talase crne plaže i pokušala da se družim sa fokama.

Da sam u bilo kom trenutku bila i malo mokra, verovatno da ne bih bila u stanju da iz svakog dana izvučem maksimum, jer je vetar umeo toliko da duva da je znatno pomerao i sam auto.

Jakna je lagana i praktična, jer je moguće spakovati je i u najmanji džep, a istovremeno je potpuno otporna na vetar i vodu.

To vam garantujem zato što sam stajala na samom severu, na najzastrašujućoj litici najstramijih stena, gde smo se uverili u onu rečenicu: ,,Hold the door!‘‘, jer nam je vetar zamalo istrgnuo vrata auta. Pogodite koliko sam fotografija napravila tamo, jer mi vetar nije mogao ništa

Planinarenje, duge šetnje po plaži… ali i jurenje Aurore Borealis do kasno u noć, kada je bilo najhladnije.

Fotografija LunaNala

Sve u svemu, smatram da na ovakvim putovanjima stvarno vredi uložiti u opremu, zato što je to ono što nam ponekad može i upropastiti put. Ako nismo dovoljno spremni i ako oprema nije prilagođena za takve vremenske uslove, vrlo je moguće da svašta krene naopako. Zato se i jesam odlučila za McKinley.

Ako ikada odlučite da posetite, pa i sam Rejkjavik, budite spremni na obilne kiše, jake vetrove i oluje. Budite spremni.