Sadržaj

Zima, loše vreme, loše raspoloženje, šta sad?

Idem, mada radije ne bih išao. Idem i zato što znam da ću se za nekoliko minuta osećati i razmišljati drugačije, bolje. Dosadi mi da toliko dugo radim za računarom, da bih najradije legao na kauč, upalio televizor i opustio se, nakon što pokupim decu iz škole i stignem kući. Ako bih odlučivao samo o trenutnim osećanjima, redovno bih preskakao popodnevne treninge, posebno zimi kada rano padne mrak, a napolju je hladno i mokro. Pa ipak ne mogu, moram se motivisati da odem na trening.

Ne samo zbog sebe, već i zbog drugih, jer im kao trener moram biti primer. Osećaj odgovornosti koji imam, naravno, zahteva od mene iskren odgovor. Da li zaista ne mogu da treniram ili mi se jednostavno ne da? I uvek sam, baš uvek zahvalan što nisam ostao kod kuće i opsedao kauč, samo zato što me mrzi da se pokrenem.

U poslednjih 14 godina, otkako treniram rekreativne trkače, i naravno trčim uporedo, nisam propustio nijedan trening zbog nedostatka volje. Jer – stvar je u tome što kad trčim, uvek počinjem da budem raspoložen. Pa ako ne volimo trening, idemo samo da bismo uskoro bili srećniji. U ovim godinama redovnog treniranja imao sam oko 3000 treninga i isto toliko pobeda volje nad lenjošću.

Zahvaljujući redovnom treningu, čovek je ne samo izdržljiviji, snažniji, brži, spretniji, već i mentalno zdraviji. Kao da nas živahan pokret iznova i iznova budi za život. Ko se redovno kreće, življi je, kreativniji, dobrovoljniji, budniji, manje zabrinut, ima bolje odnose sa drugima, odlučniji je i istovremeno smireniji u odnosu na neaktivne osobe.

Zima nas često stavlja na iskušenje. Manje dnevnog svetla, niske temperature, sneg ili kiša, učvršćuju mnoge u udobnost toplog doma. Ali da biste ojačali volju i telo, potrebno je izaći iz zone komfora. Ovaj prvi korak je presudan i sa svakim narednim smo sve jači.

Naše mentalno zdravlje je na mnogo načina povezano sa onim što radimo sa svojim telom. Ovaj uticaj je višestruk, od toga kakvo nam je držanje do toga kako dišemo i svega između, što rezultira time kako se osećamo, kako razmišljamo i kako se odnosimo prema sebi, drugima i izazovima sa kojima se susrećemo.

Na primer, hodanje utiče na naš mozak tako što smanjuje osećaj straha. Trčanje doptinosi povećanju sreće. To se može osetiti, a na to ukazuje i merenje moždane aktivnosti tokom hodanja i trčanja. Pokret takođe povećava našu svest o telu, olakšavajući pronalaženje kontakta sa sobom i negovanje jačeg samopoštovanja.

Kretanjem, posebno ako je u prirodi, takođe je lakše prekinuti začarani krug hroničnog stresa, bolje smo zaštićeni od depresije, anksioznosti. Na primer: vrlo stresno iskustvo lakše je obraditi uz pomoć pokreta.

Poboljšavamo kvalitet spavanja. Uz pomoć redovnog vežbanja brže usvajamo novu željenu naviku. Podižemo svoju sposobnost samokontrole i usmeravanja svojih misli, osnažujemo se da lakše preuzimamo odgovornost za svoje odluke. Brige je lakše ostaviti po strani, a redovno vežbanje takođe usporava i razvoj demencije.

Kad smo zdravi, možemo to uzeti zdravo za gotovo, iako ne bi trebalo. Svako od nas može da se razboli. Neka naše zdravlje bude dovoljno jako i izdržljivo da se oporavimo i dobro zacelimo sa što manje ogrebotina.

Da biste imali jake mišiće, kosti, srce, a takođe i dušu, bitno je duboko udahnuti i duboko izdahnuti. Izađimo na trening čak i ako svi kažu da je vreme loše.

Za nas koji se usudimo izaći po kiši i hladnoći da vežbamo telo i duh, nije loše. Zimsko vreme je dobro.