Svake godine se širom sveta organizuje više od 800 maratona, i mnoge svetske metropole jednom godišnje poklone svoje ulice trkačima. Najprestižniji i najmasovniji maratoni se jednom godišnje organizuju u Tokiju, Bostonu, Londonu, Berlinu, Čikagu i Njujorku. Ovi sportski događaji predstavljaju pravi “grend slem” među maratoncima i na njima se takmiče najelitniji trkači sveta. U nadi da će oboriti svetski rekord ili osvojiti visoku novčanu nagradu. Na startnim linijama se okuplja na desetine hiljada trkača koji svojim učešćem veličaju ove sportske događaje. A prizor reke maratonaca koji prelaze preko Verazano Narovs mosta u Njujorku ili kroz Brandenburšku kapiju u Berlinu je više nego fascinantan.

Tokio

25.februar 2018.

Maratoni su u Tokiju u prošlosti organizovani više puta, ali su ovi događaji bili “rezervisani” samo za elitne trkače. Od 2007. godine, japanska prestonica je postala domaćin masovnog maratona, poslednjeg koji se pridružio listi najvećih maratona na svetu. Iako je ovaj sportski događaj izuzetno popularan među trkačima iz Azije, na njemu učestvuje jako mali broj maratonaca iz Evrope, budući da su u vreme njegovog održavanja uslovi za trening na evropskom kontinentu izuzetno nepovoljni. Upkos tome, ovaj maraton je prošle godine okupio skoro 30.000 maratonaca.


Boston

16.april 2018.

Američki grad Boston je domaćin najstarijeg maratona koji se održava na godišnjem nivou. Prvi Bostonski maraton je sa velikim entuzijazmom organizovan daleke 1897. godine, a danas ovaj spektakularni sportski događaj okuplja više od pola miliona posmatrača. Zbog velikog interesovanja, organizatori su bili prinuđeni da ograniče broj učesnika u ovom maratonu, te svaki maratonac mora zadovoljiti čitav niz različitih normi. Zanimljivo je napomenuti da žene nisu imale pravo učešća na ovom maratonu sve do 1972. godine. Uprkos tome, Roberta Bobi Gib i Ketrin Svicer su 1967. godine uspešno istrčale ovaj maraton, iako su njihove prijave odbijene od strane komisije.

London

22. april 2018.

Maraton je u britanskoj prestonici prvi put organizovan 1909. godine, ali je svoju finalnu formu poprimio 1981. godine kada je organizovan na inicijativu bivšeg olimpijskog šampiona Krisa Brašera i njegovog štićenika Džona Diznija. Od 1981. godine, maraton se održava u drugoj polovini aprila. Više od 7.000 maratonaca prisustovalo je premijeri ovog sportskog događaja, a prošle godine je Londonski maraton istrčalo više od 40.000 trkača. Britanska maratonka, Pola Redklif, je 2003. godine u Londonu istrčala svetski rekord – 2 sata, 15 minuta i 25 sekundi.

Berlin

16. septembar 2018.

Prvi maraton u Berlinu održan je 1974. godine. Sve do pada Berlinskog zida, ova sportska manifestacija je održavana isključivo na ulicama Zapadnog Berlina. Tek 30. septembra 1990. godine, maratoncima je dozvoljeno da prođu kroz Brandenburšku kapiju i stupe na tlo istočnog dela nemačke prestonice. Berlinski maraton važi za najbrži maraton na svetu, budući da je upravo na njemu oboren najveći broj svetskih rekorda. Na berlinskom asfaltu je 2014. godine oboren svetski rekord, kada je kenijac Denis Kimeto istrčao maraton za 2 sata, 2 minuta i 57 sekundi. U ženskoj kategoriji, svetski rekordi su u Berlinu oboreni čak tri puta.

Čikago

7. oktobar 2018.

Maraton u Čikagu je, moglo bi se reći, rezultat neverovatnog entuzijazma nakon uspešnog završetka prvih Olimpijskih igara modernog doba. Prvi maraton je u ovom američkom gradu održan 1905. godine, a u svojoj sadašnjoj formi je prvi put organizovan 1977. godine. Trka je poznata kao ravna i veoma brza, što je čini idealnom za obaranje rekorda – maratoncima je u Čikagu ovo pošlo za rukom čak četiri puta!

Njujork

4. novembar 2018.

Njujorški maraton je poslednji veliki maraton u godini, koji se tradicionalno održava prve nedelje u novembru.

Prvi maraton je u ovoj američkoj metropoli održan 1970. godine zahvaljujući inicijativi legendarnog Freda Lebova, i to u Central parku. Danas, ruta prolazi kroz svih pet delova Njujorka –  na putu do cilja preći ćete preko Kvinsboro mosta koji povezuje Kvins i Menhetn, a sve to dok više od 100 bendova sviraju raspoređeni duž staze kako bi svojom svirkom motivisali trkače.

Kao i u Bostonu, organizatori su ograničili broj učesnika – deo učesnika čine trkači koji ispunjavaju takmičarsku normu, dok se ostali biraju lutrijom. Zbog brojnih uspona, maraton u Njujorku je težak i relativno spor.