Sadržaj

U zimskim uslovima, toplotu nam obezbeđuje višeslojni način oblačenja

Vremena kada smo se za skijanje oblačili u debele vunene džempere, rukavice i čarape su davno otputovala u istoriju. Način zaštite od mraza promenjen je tokom poslednjih petnaest godina više nego vekovima ranije.

Vodeću revoluciju doneo je izum specijalne membrane, koju je 1969 . osmislio Vilbert Gore i njegov sin Robert. Ova membrana je prilepljenja na tkaninu od veštačkog materijala pomoću tzv. 1000-point metode. Tokom poslednjih trideset godina različiti proizvođači su izumeli slične membrane, kojima su davali svoja imena, ali funkcijski su zapravo veoma slične originalnom Gore Tex-u.

To je neka vrsta jednosmerne ulice u smeru od tela ka spolja, koji prema različitim vezivanjima molekula vode u tečnom i gasovitom obliku iz unutrašnjosti pari u obliku ljudskog znoja omogućava putanju ka spoljašnjosti, a sa spoljašnje strane sprečava ulaz vode u unutrašnjost. Pri svakoj fizičkoj aktivnost telo se zagreje i ohladi se tako što luči tečnost u obliku znoja. U leto, to ne predstavlja veći problem, jer telesna temperatura nije mnogo manja od spoljašnje. Zimi ova razlika u temperaturi iznosi i do pedeset stepeni.

Šta je još važno?

Alpinisti i skijaši nisu zainteresovani samo za temperaturu vazduha, već govore i o takozvanom “Wind Shield Factor-u” koji, s obzirom na relativnu vlažnost vazduha i jačinu vetra, izračunava stvarno osećanje hladnoće, što je, na primer, na deset stepeni ispod nule i sa vetrom, koji duva brzinom od 30 kilometara na sat, isto kao i na temperaturi od -20 stepeni Celzijusa bez vetra. Skijanje na skijalištima je poseban primer, jer su skijaši aktivni samo kada se spuštaju niz padine. U to vreme njihova tela se zagrevaju i na koži se akumulira tanak sloj vlage. Kada se smeste na žičaru, potpuno su statični oko četvrtine sata, pa samim tim i još više izloženi uslovima hladnog vremena. Zbog toga je još važnije da usmerimo vlažnost na spoljašnju stranu što je pre moguće i da je spoljni sloj naše odeće bude otporan na vodu i vetar.

Otpornost na vodu i vodeni stub

Najsavremeniji materijali se ponašaju sa ekstremnom vodonepropusnošću. Prosečan odrastao čovek prilikom sedenja na vlažnom sedištu žičare stvara pritisak između 5.000 i 7.000 milimetara vodenog stuba. Najbolji materijali zadržavaju pritisak do 30.000 milimetara vodenog stuba, što je previše i za uslove na Himalajima. Za skijanje su dovoljni materijali koji izdržavaju pritisak od 8.000 milimetara vodenog stuba. Vodoodbojnost se obezbeđuje spoljašnom impregnacijom, koja se uništava pranjem, tako da se povremeno treba reciklirati posebnim sprejevima.

Višeslojno oblačenje

Moderni prozračnii materijali su najefikasniji kada se koriste sa kompatibilnim materijalima. Veoma je važno znati kakva je odeća, koju stavljamo direktno na kožu. Nedavno su razvijeni potpuno veštački materijali, koji su bacilli u senku prirodne. Norvežani su pre nekoliko godina kreirali posebnu majicu čiji materijal i metode tkanja vlagu iz unutrašnjosti vuče na spoljašnju stranu, gde nastupa Gore Tex, što sve zajedno odvodi iz unutrašnjosti naše odeće, koja osigurava da je naša koža stalno suva. Danas prvi sloj već uzima u obzir delove tela gde se većinom znojimo, a uzima u obzir i anatomske razlike između dva pola. U principu, ova dva sloja su dovoljna za temperature ispod tačke smrzavanja. Ako je, međutim, osećaj hladnoće, suviše visok, možemo se zagrejati, tako što ćemo između dodati srednji sloj. Jedan primer je takozvani flis, koji obavlja i funkciju grejanja i provodljivost vlage od prvog sloja do Gore Tex membrane.