Sadržaj

Koliko često se zapitate da li je vaš svaki dan sličan? Da li isto započinjete svako jutro? Da li isto završavate svaki dan?

Svakodnevnica nam donosi uobičajene obaveze koje nas ubacuju u vrtlog monotonije. I kada se osvrnemo iza sebe shvatimo zapravo da svaki dan počinjemo šoljicom kafe. A završavamo ispred računara gledajući šta ima na društvenim mrežama, televizoru, novinama. Sve to utiče na naše raspoloženje, i kada se završi naš radni dan shvatimo zapravo da smo ga započeli i završili na isti način kao i prethodni.

Okreni pedale, i sve će biti drugačije

Radne obaveze, porodične obaveze i još po koja dnevna obaveza izvan navedenih ispune naš dan. A onda se često zapitamo šta smo to korisno uradili danas za sebe? Šta je to što nam je danas dalo energije da u novi dan uđemo puni elana, raspoloženi, spremni za novi počtak. Koji nam donosi svako jutro sa sobom.

I tako rešimo da nakon napornog dana sednemo na našeg dvotočkaša, zavrtimo pedalama i krenemo pravo ka biciklističkoj stazi.

Taj fenomenalan osećaj slobode dok se točkovi okreću, a vetar nam miluje naša ozarena lica. Taj predivan svež vazduh pored reke i šuštanje lišća dok duva lagani vetrić su zapravo male stvari. Koje toliko mogu da nam ulepšaju popodne i donesu onaj odgovor na pitanje. Šta sam danas korisno učinio za sebe?

Vožnja sa prijateljima, idealan vikend je tu!

I pored toga što usamljena vožnja biciklom može da nam bude izduvni ventil od svakodnevnice, ipak vožnja u društvu predstavlja ono pravo uživanje koje ne može da se meri ni sa čim.

Idealan vikend i ovog proleća može započeti laganim jutarnjim zracima sunca koji se odbijaju o sjajnu površinu reke, dok se magla lagano razbija. Tvoj prijatelj/prijateljica koji te čeka na biciklu i lagana vožnja može da počne. Ćaskanje uz okretanje pedala, lagana jutarnja fizička aktivacija su odličan spoj da započnete idealan dan.

Istorijat biciklizma

Krajem 1884 godine osnovano je Prvo srpsko biciklističko društvo koje je imalo za cilj da pokaže važnost bicikala na kome su izvođene razne zabave, trke, izleti.

Predsednik društva Milorad Terzibašić je 1887 godine prvi pokrenuo i izdao devet brojeva mesečnog lista ,,Velosipedski,, list koji je zapravo bio prvi sportski časopis u Srbiji.

Prvo prvenstvo što se tiče Srbije održano je 1897 godine na relaciji Beograd-Smederevo-Beograd i relacija je bila dugačka 92 km. Učestvovalo je oko desetak takmičara, a među njima je bio i čuveni književnik Dubrovčanin Marko Car.

Fotografija: Ljubomir Mihajlović

Pobedu je odneo Hercegovac Đorđe Popara, koji je biciklizam upoznao u Trstu i pri dolasku u Beograd doneo bicikl.

Posle Drugog svetskog rata biciklizam je doživeo pad, jer razvojem mehanizacije prednost su dobili automobili i bicikli su pali u drugi plan. Međutim posle oslobođenja Beograd je na Igralištu Radničkog na Dorćolu dobio betonsku pistu, pa se biciklizam ponovo vratio u igru.

Biciklizam danas

Kada govorimo o biciklizmu u današnje vreme prvo na šta pomislimo je rekareacija i vožnja dugačkim biciklističkim stazama u svrhu opuštanja i druženja. Činjenično stanje je da se sa razvojem automehanizacije bicikl potpuno sklonio u drugi plan i da je naš saputnik u lepim prolećnim danima kada možemo sa porodicom uživati na stazi duž Ade Ciganlije ili dunavskog Keja pokraj reke.

Iako ne može u savremeno doba koje je unelo velike novitete u svim sferama da zameni automobil, treba da shvatimo da naš verni dvotočkaš može biti najbolji prijatelj kad god poželimo da uživamo i otisnemo se pedalama u vrtlog dobrog raspoloženja i osećaja slobode.